2001.-Zlotske_pecine

Datum pocetka :
Datum zavrsetka:
Vodja ekipe: Bratislav Šili
Ucesnici: Zoran Simić Sima

Rezime:

Na akciju smo krenuli u ponedeljak 30. aprila u jutarnjim casovima Silijevim jugom. Stizemo u Bor negde oko podne gde posecujemo Silijeve roditelje i gde punimo stomake hranom. Takodje posecujemo i najvecu vestacku jamu na Balkanu - povrsinski kop. U kasnim popodnevnim casovim stizemo do Zlotskih pecina, tacnije Lazareve pecine gde ostavljamo auto. Krecemo strmim asfaltiranim puticem do pecine Vernjikice gde planiramo da bivakujemo. Nakon nekih 20 minuta stizemo do pecine i na nasu veliku srecu (posto je pecina uredjena) zakljucujemo da su vrata otvorena. Postavljamo bivak i vracamo se do kola po jos neku opremu. Usput srecemo kolege alpiniste iz AOB-a koji su u potrazi za novim smerima.
Na nase veliko zaprepascenje vidimo da je pecina u vise nego jadnom stanju, pocupani su kablovi za struju, polomljeni svi reflektori, od onih koji nisu ukradeni, sve table sa osiguracima su vandalski iscupane, mada su vandalski bile i postavljene po nakitu, ali to nije ni u kom slucaju bio razlog za tako nesto. Pecina je na svu srecu prestala da radi inace bi to bio nezapamceni masakr. Pecinske dvorane su ogromne sto se moze zakljuciti po slikama, nakita nema bas puno, i na dosta mesta se vidi da je fosilizirao. Uspeli smo da nadjemo bigredne kade sa vodom tako da nismo ostali zedni. Sama pecina ima tri ulaza, u stvari dva ulaza i jedan vigled koji je zasticen resetkom. Na oba ulaza su postavljena vrata, ali su vrata obijena.
Posle setnje kroz pecinu i foto safarija umorni lezemo da spavamo. Budjenje je bilo dosta rano, Silija je nesto bolela glava, pa mu je bilo dosadno tako da je probudio Simu. Nastavljamo sa fotografisanjem i sve zavrsavamo do 11 casova. Imali smo na umu da prodjemo kanjon Zlotske reke (inace najpoznatiji po zmijama razlicitih vrsta, duzina i debljina), ali dobijamo informaciju od Race da je kanjin pun vode i da ga je nemoguce proci bez velikih cizama. Deo plana nam pada u vodu, ali dolazimo do ideje da bi ovu akciju mogli da pretvorimo u odmor i tako odlazimo na planinu Stol. Tamo igrom slucaja opet srecemo ljude iz AOB-a, podizemo satore. Popodne smo se popeli na vrh Stola, a uvece se Sili oprobao u paraglajdingu. Noc je bila dosta burna posto su domorodci priredjivali tradicionalni uranak na Stolu. Zaspali smo, a bogami i probudili uz vlaska kola i muziku. Ujutru silazimo sa planine i vracamo se u Beograd.
Ideja o prolasku kanjona ostaje za neki drugi put.