2009.10.31.-Gacina_pecina

Datum: 31.10. - 1.11.2009.
Mesto: Gaćina pećina, Veliki Ostreš, obronci Zlatibora
Vođa akcije: Beka
Učesnici: Tanja, Marija, Beka, Uroš, Pop, Boban i naš domaćin Dragomir

Na oko 220 km od Beograda, na obroncima planine Zlatibor nalazi se Gaćina pećina. Njena dužina je oko 100 metara. Pećina je bogata vodom. Na ulazu je jezerce čija je dubina oko pola metra. A onda, kako se ide ka unutrašnjosti, jezero postaje sve dublje i dublje. Na kraju pećine dno se više ne može dohvatiti.

Do mesta na kojem smo parkirali automobile stigli smo relativno kasno. Onda je usledilo presvlačenje, pakovanje opreme... ćaskanje... fotografisanje sa sponzorskim zastavicama... pa polako kroz šumicu uz rečicu do pećine. Sunčano je, ali spoljašnja temperatura je tek nekoliko stepeni iznad nule.

Priroda je božanstvena. Jesenje boje daju posebnu čar ovom kraju. Iz pećine ističe reka koja na jednom mestu pravi vodopad visine oko 10-ak metara.

Evo nas ispred pećine. Domaćin je zapalio vatru. Tanja i Marija su se opredelile za razgledanje i fotografisanje okoline.

Gazimo kroz vodu... sve dublje i dublje. Dragomir i Boban odustaju. Ostaje nas troje.

Ovde je kraj pećine. Postoji nekoliko potencijalnih kanala kroz koje mislimo da se može proći. Uroš, kao najiskusniji među nama, zaranja prvi. Pop i ja ga čekamo.
'Prošao sam!'
Čulo se u daljini. Osmeh na našim licima se pojavio.
'Čekajte, ovde je kraj'... Razočarenje...
'Nije kraj, ima još jedan sifon kroz koji može da se prođe'.
'Jupiii...Idemo za njim!'
Oko metar i po prvog i još jedan metar drugog sifona smo preronili na dah. I tada nam se otvorila čitava mreža kanala. Nismo mogli da sakrijemo radost. Svako je otišao u istraživanje 'svog' kanala. Na kraju bi se sastali na mestu odakle smo krenuli i prepričavali svoje utiske sa istraživanja. Glavnim kanalom teče reka, zapravo, glavni kanal je sifon i za njegovo istraživanje je neophodna ronilačka oprema. U sporednim kanalima vodeni tok je još uvek jak tako da sama pećina ima jako malo nakita. Na žalost ili na sreću, svi ovi kanali se završavaju sifonima. Na par mesta tavanica je toliko niska da smo morali da puzimo ili, bolje rečeno, šlajfujemo po blatu. No, ni to nam nije bilo teško, s obzirom da znamo da smo prvi koji su dospeli na ovo mesto i da smo rešili enigmu staru tridesetak i više godina. Ovom prilikom prošetali smo se kroz oko 800 metara novog kanala. Nova, nezvanična dužina ovog objekta je oko 900 metara... a ima i dalje.

Dragomir nas je čekao na ulazu pećine. Iako smo bili morkri i blatnjavi sve nas je izgrlio i izljubio. Bio je presrećan. Telefonom je obaveštavao svoje prijatelje o pronađenim kanalima.

Presvukli smo se u suvo odelu i krenuli ka planinskoj kući u kojoj smo prespavali. Usput, Pop je kupio pastrmku. Veče je proteklo uz dobru klopu i vino.

Nedelja. Nismo žurili sa ustajanjem. Momci su bili vredni pa su nacepkali drva i založili vatru. Spremili smo zajednički doručak. Domaćin je predložio da napravimo kratak izlet u okolinu i da se popnemo na vrh Veliki Ostreš. Bila je ovo lagana dvočasovna šetnja kroz šumu. Brali smo pečurke od kojih smo po povratku u kuću spremali zajednički ručak.

Podne. Pakujemo se i krećemo za Beograd.