2008.08.20-09.10.-VERCORS-IV_EVROPSKI_SKUP_SPELEOLOGA - SPELEOLOŠKI ODSEK BEOGRADA
speleološki odsek beograda razno kursevi linkovi doga?aji akcije naslovna

2008.08.20-09.10.-Vercors-IV_Evropski_skup_speleologa



Datum: 20.8 - 10.9.2008.
Mesto: Vercor, Francuska
Učestnici: Uroš, Bojana i Robert (SK Bradan)

Tročlana ekipa u sastavu Bojana Anđelković, Robert Mišić i Uroš Akšamović predstavljala je našu zemlju na IV Evropskom skupu speleologa u Francuskoj. Na ovom skupu, koji je trajao od 20. avgusta do 10. septembra, učestvovalo je 2050 speleologa iz 37 zemalja sveta.

Ekipa je učestvovala u obaranju svetskog rekorda u dužini postavljene Tirolske traverze (razvučenog slobodnog užeta između dve fiksne tačke) u dužini od oko 1300 m sa visinskom razlikom od oko 250 m. U prelasku traverze, u početnom delu, prilikom slobodnog pada, dostiže se brzina od oko 190 km/h, a sam prelazak traje oko 50-ak sekundi.

Dosadašnji svetski rekord, postavljen u Slovačkoj 1997. godine iznosio je 850 m. Tadašnja traverza, razvučena u klisuri Zaidel, bila je horizontalna. Prelazak se radio samostalnim navlačenjem sa jednog kraja na drugi i za prelazak je bilo potrebno oko pola sata.

U obaranju svetskog rekorda, u Vercors-Pierrot Rias-u, učestvovalo je oko 200 ljudi iz svih krajeva evvrope. U začetku ovog projekta, a na osnovu iskustva iz prethodnog rekorda, došlo se na ideju da traverza ne sme biti razvučena između dve tačke na istoj visini, jer to predstavlja problem za onoga koji je prelazi. Kako samo uže nije zategnuto u ravnu liniju, već je opušteno, traverza je podešena tako da čovek koji je prelazi u početku ima slobodan pad od oko 200 m, nakon čega ulazi u horizontalu i zaustavlja se sam, na nekih 20-ak metara od krajnje tačke. Prelazak ovako postavljene traverze zahtevao je dotezanje ili opuštanje užeta, uz korišćenje dinamometra, u zavisnosti od težine onoga ko je prelazi.


Za novi svetski rekord planira se postavljanje Tirolske traverze u dužini od oko 3 km.

Takođe, naša ekipa (Uroš Akšamović i Robert Mišić) učestvovala je na ekspediciji u jamskom objektu (gouffre Berger) na dubini od 1200 m, što predstavlja najveću dubinu na koju se iko iz naše zemlje spustio.
Gouffre Berger je dubok 1271 m, sa ukupnom dužinom kanala od 31 190 m. Interesantno je to, da je ovo prvi objekat u svetu u kojem je pronađena dubina veća od 1000 m i to davne 1955 godine. U međuvremenu, u njemu su rađena i druga istraživanja u kojima su pronađeni kanali koji vode do dubine od 1202 m (tačka do koje se naša ekipa spustila), odatle pa na dalje, do konačne dubine od 1271 m potrebno je preroniti tri sifona, s tim što poslednji sifon nije istražen do kraja.

Za ostvarivanje dometa i rad u ovakvom objeku, neophodna je prethodno dobra psihofizička utreniranost, spremnost na težak fizički rad bez sna, u uslovima kada ste potpuno mokri, na temperaturi od 6 stepeni Celzijusa i vlažnošću vazduha 100 %, gde vlada konstantno apsolutni mrak i gde morate potpuno da se oslonite samo na ono osvetljenje koje ste pomeli sa sobom, i gde sve zavisi od vašeg stepen iskustva i obučenosti.

Sam objekat sadrži skoro sve speleološke oblike koji postoje tako da je za prolazak neophodno upotrebljavati sve speleološke tehnike. U prvom delu do oko 300 m dubine, kanali su jako uski pa se kroz njih mora provlačiti i puzati. Na oko 500 m dubine nalazi se bivak sa razvučenom telefonskom linijom do baze na površini (ukoliko se dogodi nesreća). Od 600 m dubine, počinje Les Coufinades, reka koja se kasnije uliva u reku '-1000' i proteže se do kraja objekta. Odatle je, neophodno, obući ronilačko odelo, što prilično otežava dalje napredovanje. Objekat je karakterističan po tome što u slučaju kiše na površini nivo vode može jako brzo da naraste i da zatvori pojedine delove kanala pa je u takvim situacijama bitno stalno sagledavati u kojim vazdušnim džepovima možete da se zadržite i plutate dok nivo vode ne opadne. Takođe, u slučajevima velike vode, na mestima gde se nalaze vodopadi (i do 50 m visine), usled prskanja, javlja se aeroso koja može dovesti do ugušenja onoga koji se nađe u blizini.

Prilikom ovog Skupa održana je i skupština Evropske speleološke unije gde je naša zemlja primljena kao ravnopravni član. Napominjemo, da je u dosadašnjoj praksi bilo da se u članstvo primaju samo one zemlje koje su članice Evropske unije. Takođe, grupa koja je sebe predstavila kao delegate iz države Kosovo nije primljena u članstvo. Na predlog Španije i uz podršku naših speleologa, usvojena je odrednica u statutu Unije da zemlja-članica može biti samo ona koja je sa teritorije Evrope i koja je priznata od strane Ujedinjenih nacija.


kontakt

Zmaja od Noćaja 9
11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 63 350 823
FAX: +381 11 234 98 57

E-mail:
sob@sob.rs

WEB:
www.sob.rs