2008.11.08.-Suvi_ponor

Datum: 8-9.11.2008.
Mesto: Suvi ponor, Miroč
Učesnici: Ivana, Bojana, Miša (AS), Beka, Sima, Uške, Musketar, Baki, Facko, Žumance, Dule i Macura

Ekipa predvođena Musketarom na put je krenula u subotu rano ujutru. Četvorka na čelu sa Fackom, zbog kojekakvih obaveza, kreće put Miroča istog dana kasno uveče.

Gužva na auto-putu, koncert Jean Micheal Jare-a, shoping u Požarevcu... bili su razlozi zbog kojih smo u Đerdapsku klisuru stigli oko ponoći. Ali, tu agonija ne prestaje... Uboli smo pravo skretanje za Kopanu Glavicu ali ne i za školu. I tako smo se onda vozikali po blatnjavim putevima sela, pri tom nemajući pojma u kom pravcu je škola. Iskoristili smo i pomoć prijatelja, pola-pola, pitajte publiku i ništa... a 1h je ujutru.

E onda se pojavila silueta 'dobre vile', na svu sreću bez naoružanja, i uputila nas u nekom pravcu.

Eno je škola ! Spašeni smo ! Juuupi !

Prazno. Društvo je jos uvek u pećini. Mi ćemo već uveliko spavati kad se oni budu vratili.

Jutro. Svi smo na okupu. Doručak... Pakovanje opreme... Krećemo...

Društvo nas prati do ulaska u pećinu. Par zajedničkih fotografija i onda kud koji mili moji. Mi u rupu a oni kući u Beograd.

Pećina, mada više liči na jamu, je dužine oko 1300 m i sa visinskom razlikom od oko 130 m. Ima desetak vertikala, najveća je 20-ak metara, dve traverze, široke hodnike i dvorane tako da tehnički nije komplikovana za prolazak. Na dnu je ogromna dvorana od koje se odvajaju dva kanala, levi i desni, dužine oko 50-ak m i oba se završavaju sifonom. Pećina je bogata raznovrsnim i lepim nakitom.

Najveći broj fotografija smo napravili u silasku tako da je povratak sa raspremanjem instalacije bio znatno brži.

Evo nas ponovo u šumi, među biljkama. Noć je, ali mi imamo GPS.

Opet smo u školi. Musketar, Uške, Ivana i Bojana nas čekaju. Zajedno se vraćamo za Beograd. Umorni smo i spavamo u kolima.

Kaaafaaa !

Šta !? Već smo u Beogradu !?