SLEPI MISEVI - SPELEOLOŠKI ODSEK BEOGRADA
speleološki odsek beograda razno kursevi linkovi doga?aji akcije naslovna

slepi misevi



Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se u 'obdaništima' — kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov.

Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno leti. Danas čine skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara. Poznato je oko 1.000 različitih vrsta ove visokoadaptivne grupe koja naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete.

Postoje dve glavne grupe slepih miševa:

Prvu (Megachiroptera) čine leteće lisice. Ovi slepi miševi imaju glavu nalik na lisice i hrane se uglavnom biljnim materijama, što znači voćem, cvećem, nektarom i polenom. U potrazi za hranom koriste svoje krupne oči i oštro čulo mirisa.

Pripadnici druge grupe (Microchiroptera) slepih miševa uglavnom su mesojedi koji se hrane insektima, sitnim sisarima, žabama, pticama, pa čak i ribama. Ovi slepi miševi najčešce love noću, koristeći se eholokacijom za određivanje mesta na kome se nalazi njihov plen. Kroz nos ili usta oni proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoje velike uši da uhvate odjek koji im se vraća. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini i zatim se velikom brzinom upućuju prema insektima u letu, čak i po mrklom mraku.

U Evropi živi trideset vrsta u skoro svim kopnenim staništima. To su mali noćni sisari koji se orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Poslednjih nekoliko decenija njihova brojnost je dramatično opala tako da je cela grupa ugrožena usled različitih antropogenih uticaja. Glavni razlozi njihovog nestanka jesu degradacija staništa (koja dovodi do gubitka izvora ishrane i mesta skrivanja i boravka), trovanje i kontaminacija usled velike upotrebe pesticida i drugih hemikalija, direktno ubijanje, proganjanje i uznemiravanje.

Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest vrsta slepih miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti. Boravišta (odmarališta ili skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000. Zavod za zaštitu prirode Srbije započeo je 1999. godine specijalni projekt biospeleoloških istraživanja u cilju zaštite ovih objekata i njihovog živog sveta. Grupa speleologa i biospeleologa Zavoda obišla je veliki broj pećina, jama i potkapina širom Srbije. Autor ovog teksta član je biospeleološkog tima koji radi na proučavanju i zaštiti slepih miševa. U ovom prilogu dat je kratak tekst o rezultatima dosadašnjih istraživanja slepih miševa i neke dokumentarne fotografije koje su tom prilikom snimljene.

Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, na kojima su radili brojni stručnjaci preko pet decenija, evidentirano je da u speleološkim objektima u Srbiji živi dvadeset jedna vrsta slepih miševa. Deset vrsta isključivo ili često živi u pećinama i u njima borave tokom cele godine. Ostalih jedanaest vrsta sreću se povremeno ili retko, i to uglavnom tokom zimskog perioda, kad provode svoj zimski san odnosno hibernaciju. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste.

U pećinama Srbije danas se sreću veće ili značajne populacije osam globalno ugroženih vrsta – sredozemni potkovičar (Rhinolophus blasii), južni potkovičar (Rhinolophus euryale), veliki potkovičar (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros), dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii), dugoprsti večernjak (Myotis capaccinii), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus) i veliki mišouhi večernjak (Myotis myotis).

1. Plecotus auritus (Brown long-eared bat)
2. Plecotus auritus (Brown long-eared bat)
3. Nyctophilus australis
4. Megaderma spasma trifolium (Three-leaved bat)
5. Vampyrus auritus = Chrotopterus auritus (Big-eared woolly bat)
6. Lonchorhina aurita (Tome's long-eared bat)
7. Lonchorhina aurita (Tome's long-eared bat)
8. Natalus stramineus (Mexican funnel-eared bat)
9. Mormoops blainvillii (Antillean ghost-faced bat)
10. Anthops ornatus (Flower-faced bat)
11. Phyllostomus hastatus (Greater spear-nosed bat)
12. Furipterus coerulesens
13. Rhinolophus equinus
14. Centurio flavigularis
15. Vampyrus spectrum (Spectral bat)

kontakt

Zmaja od Noćaja 9
11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 63 350 823
FAX: +381 11 234 98 57

E-mail:
sob@sob.rs

WEB:
www.sob.rs